Zanimljivi primeri višejezičnosti "s emocijom"

Stand: 01.08.2022, 08:57 Uhr

Dvojezičnost i višejezičnost ne stvaraju nikakvo dodatno mentalno opterećenje i vrlo su korisne. To se vidi po deci koja odrastaju sa više jezika. Učenje jezika uz odrastanje i kasnije, na kursevima, dve su potpuno različite stvari koje naš novinar Saša Bojić, filolog i bivši nastavnik srpskog u Nemačkoj, rado analizira.

Učenje jezika uz odrastanje čuva emotivne konotacije, emotivni kontekst, emotivnu „auru“ pojmova – zvučanje koje obogaćuje saznanje.

To podrazumeva i jasno prepoznavanje lokalnih govora i smisla žargona.

Učenje jezika na kursevima, van konteksta odrastanja, lišeno je te emotivne „aure“ koju pojmovi nose sa sobom.

Zbog toga su oni koji odrastaju sa dva ili više jezika u velikoj prednosti kada dođe vreme da se prevodi između tih jezika: oni će bolje „prepevati“ svaki izraz generalno, i posebno iskaze koji imaju karakter lokalizma, idioma, žargona ili poslovice.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je najbolje učiti jezik uz odrastanje. Govornik koji je tako savladao jezik izgovara ono što hoće; govornik koji je učio jezik na kojem nije odrastao, izgovara uglavnom samo ono što može.

Bez obzira na to koliko dobro vladamo jezikom naučenim posle tinejdžerskog doba, zbog toga što nam je npr. potreban u novoj sredini, to će uvek biti ograničeno u odnosu na ljude kojima je taj jezik maternji.

Špigel je svojevremeno preneo izjavu jednog harvardskog profesora, Nemca, koji u SAD živi i radi 40 godina, drži predavanja i piše knjige na engleskom. On je rekao da, iako engleskim vlada tako dobro da može da predaje na univerzitetu, uvek oseća da bi na nemačkom mogao da se izrazi bolje, preciznije i maštovitije. Dok na engleskom ostaje u okviru koji je apsolutno gledano prostran, ali u odnosu na nemački – sužen, prenosi Saša Bojić.