Njemačka žetva će ove godine vjerojatno biti ispod prosjeka. Manje žita, manje krumpira, manje voća. Zašto? Zbog klimatskih promjena? Kako pesticidi i moderni poljuprivredni strojevi mogu pomoći ili odmoći?
Stanje sa žetvom nije puno bolje niti u zemljama Zapadnog Balkana. Jesu li baš za sve krive klimatske promjene? Aida Kožar donosi saznanja o zabranjenim pesticidima.
Aida, obraćaš li pažnju što jedeš, u smislu, da li je hrana koju jedeš organska ili nije?
Majo, ja verujem da je nešto organsko kada stoji pečat da je organsko. Ne pridržavam se strogo samo organske hrane. Ipak, radije pojedem manje neprskanog voća ili povrća nego što bih pojela veću količinu zaštićenu pesticidima – a za iste pare. Ovde u Nemačkoj bi to značilo: dve bio jabuke umesto četiri prskane. Da, pesticidi štite biljke, voće i povrće, i postoji navodno određena doza pesticida koja nije štetna po čoveka. To kažu toksikolozi, agronomi i nutricionisti se slažu da je taj procenat 0,1mg pesticida po kilogramu voća ili povrća. Međutim, pitanje je da li se poljoprivrednici koji proizvode hranu toliko precizni. Tako da ipak – manje mi je više, u ovom slučaju.
Ako gledamo kupovine navike Njemaca, reklo bi se da se ovdje vodi računa da li se jede organsko ili ne. Što kažu onda brojke - koliko se u Njemačkoj smije koristiti pesticida?
U Nemačkoj, za sada, po podacima Saveznog ureda za okoliš - Umwelt Bundesamt, se koristi više pesticida nego ranije. Umwelt Bundesamt je deo saveznog ministarstva za okoliš – to je centralna agencija koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine. Ova agencija kaže da se trenutno u Nemačkoj može koristiti 950 pesticida, a da se pre deset godina smelo koristiti 644. Znači više od 300 pesticida za deset godina se koristi po njivama Nemačke. To je skoro za trećinu više.
Nedžad Bićo, iz Udruženja poljoprivrednika BiH, daje uvid u situaciju u Bosni i Hercegovini.
Gospodine Bićo, što je sa novcima u budžetu za nekakvu edukaciju, redovne kontrole, koliko pesticida uopće ima u voću i povrću iz Bosne i Hercegovine i slično? Imate li možda saznanja o tome?
Budžet je i predvidio, ne za edukaciju, nego to se kod nas zove, kroz program i pravilnik "ostale vrste podrški". Podrška sajmovima i u okviru tih sajmova uvijek imate neke edukacije i to jednim dijelom sufinancira Ministarstvo kroz budžet. To koliko se ljudi tome odaziva i koliko su kvalitetne te edukacije to je već upitno. To treba praviti puno češće i na višim nivoima i na široj osnovi. Treba ići od opština, kantona i bilo gdje, gdje god ima poljoprivrednika treba struka da radi svoj posao i da ljude edukuje. Naravno, tu struku i treba platiti jer vrijeme je takvo da ne radi niko niti može raditi džaba.
Što je s kontrolama?
I to je vrlo upitno. Recimo, sad tko se bavi organskom proizvodnjom on ima stvarno kontrole vrlo česte i vrlo rigorozne. Ovo ostalo je vrlo vrlo upitno da li ima uopšte kontrola. A to vidimo i prilikom uvoza, šta nam sve ulazi u zemlju i koliko se toga uhvati na granici, pa se vrati. E sad možete zamisliti koliko je toga što se ne uhvati, jer mi smo ovde slobodno tržište, ovde može uvoziti ko šta hoće i raditi šta hoće. Što je jedan od uzroka da se gasi naša proizvodnja. Tako da treba pooštriti kontrole! Sad jedino organska proizvodnja, koliko ja znam, ona je stvarno pod lupom stalno i tu se vodi računa da je to 100% čisto.
S jedne strane je ta organska hrana pod sve većom potražnjom. S druge strane, kažete, oni imaju češće kontrole i više su pod lupom. Da li su onda oni profitabilni?
Naravno da nisu! Bar na našem tržištu nisu. Sve te kontrole i ti procesi koje organski proizvođači moraju provoditi su vrlo skupi, tako da i taj proizvod je na kraju uvijek dosta skuplji nego komercijalni proizvod. A znamo u kakvoj državi živimo i kako imamo siromašno stanovništvo. Tako da ovdje cijena diktira tržište. Postoje, naravno, i ljudi koji koji mogu priuštiti sebi da konstantno troše organsku hranu, ali bogami velika većina vrlo malo.
Mnogo više. Otkud baš takav skok?
Savezni ured za okoliš ne navodi razloge, ali to čudi. Posebno jer je na čelu Ministarstva poljoprivrede Cem Özdemir – kadar iz Zelenih. Ministar Özdemir je inače početkom godine ukinuo Zakon o zabrani korišćenja glufosata, pesticida koji šteti i ljudima i prirodi. A tu zabranu glufosata je donela prethodna vlada Nemačke. E sad, on je ukidanje te zabrane opravdao ukidanjem zabrane korišćenja ovog pesticida na nivou cele Evropske Unije.
Što je glufosat?
Glufosat je hemijsko jedinjenje koje se često koristi u agrarnoj hemiji, za zaštitu biljaka. Proizvođači pesticida tvrde da glufosat nije štetan po zdravlje ljudi. S druge strane, Međunarodna agencija za istraživanje bolesti raka, koja je ogranak Svetske zdravstvene organizacije tvrdi da je glufosat štetan odnosno kancerogen.
Pored korištenja glufosata postoje li podaci koji govore o proizvodnji pesticida ovdje u Njemačkoj?
O, da. Nemačka je veliki izvoznik pesticida. Naše kolege sa WDR-a su u svojoj reportaži – „Uticaj agrohemijskog lobija“, čiji je autor Paul-Jonas Hildebrandt otišao u Keniju da ispita kako tamo ide prodaja nemačkih pesticida. Razgovarali su sa pčelarem iz Kenije koji se žalio na dugogodišnje korišćenje pesticida koje ne koristi on, već njegove kolege. To su uzgajivači kafe, a oni koriste koriste pesticide da bi povećali rod svojih proizvoda. To je, kako se navodi, prouzrokovalo pomor pčela i to traje godinama. A skoro svaki sedmi prodati proizvod za zaštitu biljaka u Keniji dolazi iz nemačke firme Bayer, kaže kolega Paul-Jonas Hildebrandt.
Znači li to da su ostali pesticidi koji se prodaju u drugim zemljama proizvedeni negdje drugde?
Švajcarska nevladina organizacija „Public eye“ i „Green Peace UK“ su zajedničkim istraživanjem došli do podataka da se četvrtina pesticida koja je zabranjena u Evropskoj Uniji nesmetano izvozi iz Evrope. Najveći kupci su Brazil, Maroko, Ukrajina, Meksiko, a eto, prodaja ide dobro i u Keniji. „Publik eye“ ne navodi zemlje Zapadnog Balkana kao velike „mušterije“ za kupovinu pesticida koji su zabranjeni u Evropskoj Uniji.
Ovo sve ne zvuči optimistično, posebno za one koji brinu o organskoj hrani. Postoji li neka strategija koja bi mogla spriječiti toliku proizvodnju i upotrebu pesticida?
U Nemačkoj konkretno da. To je precizna tehnologija u poljoprivredi koja bi mogla pomoći u ograničenju korišćenja pesticida. Dakle, precizno doziranje pesticida, razlikovanje korova od biljaka, upotreba veštačke inteligencije. To bi smanjilo troškove poljoprivrednicima ali i korišćenje i količinu pesticida u hrani. Znači, ostalo bi se precizno kod onih 0,1mg po kilogramu voća ili povrća sa početka našeg razgovora, Majo. A sačuvalo bi i ekosistem. Pored toga, mašine koje bi to radile bi bile samostalne, bez vozača.
Sve to zvuči super, je li realno?
Savezni ministar poljoprivrede Cem Özdemir je nedavno izjavio da je plan saveznog Ministarstva poljoprivrede da se do 2030. duplo smanji korišćenje pesticida. Pa da vidimo, da li je to obećanje utemeljeno na činjenicama ili samo predizborna kampanja.
Hajde da vidimo. A kakva je situacija korištenja pesticida u zemljama Zapadnog Balkana?
Hrvatska je članica Evropske Unije i na sajtu Vlade Republike Hrvatske stoje zakoni o korišćenju pesticida koji su u skadu sa zakonima EU. Postoji i podatak da je u poslednjih deset godina 150 hiljada ljudi obučeno u cilju da postanu profesionalni korisnici, distributeri i savetnici pri upotrebi pesticida u poljoprivredi. S druge strane, po rečima profesora Agronomskog fakulteta u Zagrebu, Aleksandra Mešića, kontrola uvoza hrane na granicama sa Hrvatskom nije dobra. Tako da ni Hrvatska nije imuna na problematiku pesticida.
A ostale zemlje?
Vlada Republike Srbije krajem je prošle godine zabranila upotrebu 113 pesticida. Razlog za to je bilo često vraćanje već isporučenog voća i povrća inostranstvu, a koje nije zadovoljavalo kriterijume dozvoljenog sadržaja. U Crnoj Gori je najveći problem ilegalna kupovina zabranjenih pesticida i njihove upotrebe. Takođe je nestručno rukovanje pesticidima problem te je prošla Vlada Crne Gore pozvala poljoprivrednike na obuku o rukovanju pesticidima. Nova Vlada se još ne oglašava tim povodom.
Pa šta nam onda preostaje da jedemo, a da znamo da je zdravo?
Majo, po svemu sudeći, ono što sami proizvedemo.