Live hören
Jetzt läuft: Control von Zoe Wees

Pandemija ugrožava ljudska prava širom sveta

Logo Amnesty International

Pandemija ugrožava ljudska prava širom sveta

Medjunarodna organizacija Amnesty international upozorila je u danas objavljenom godišnjem izveštaju da je korona-pandemija u svim zemljama sveta pojačala nejednakost, diskriminaciju i ugnjetavanje ljudi.

Šefica Amnestyja Agnès Callamard napisala je da je pandemija „pojačala prosečnost i lažljivost, egoizam i prevare medju vlastodršcima ovog sveta“. Da li se u izveštaju Amnestyja ukazuje u kojim oblastima društvenog života je konkretno došlo do pogoršanja zbog pandemije?

Navodi se da su prošle godine narasli nasilje i represija, ograničavanja slobode govora i okupljanja, kao i medijske slobode. U nizu zemalja su pandemija i zdravstvena kriza iskorišćeni da bi se ograničile slobode i razvodnili principi pravne države. Ukazuje se da je pandemija pogoršala situciju za izbeglice i migrante. Amnesti navodi da su tokom pandemije iz 42 države proterivani ljudi u zemlje u kojima ih čekaju pretnje po život. Pandemijom uslovljeno zatvaranje granica učinilo je da izbeglice i migranti ostanu „nasukani“ u smeštajima bez osnovnih higijenskih uslova.

Amnesty u izveštaju navodi i da je pandemija pokazala ogromne slabosti medjunarodne zajednice i nemogućnost da se saradjuje čak i kada je reč o zdravlju i zaštiti života.

Razgovor: Nenad Kreizer i Snežana Bogavac

04:55 Min. Verfügbar bis 07.04.2022


U izveštaju se recimo kritikuje to više zemalja, medju njima i SAD i Rusija podrivaju inicijativu Covax čiji je cilj da se i siromašnim zemljama obezbede vakcine. Takodje Amnesti kritikuje tretman medicinskog osoblja u pandemiji. Navodi se da su u preko 40 od 149 zemalja obuhvaćenih izveštajem vlasti tokom pandemije zastrašivale medicinsko osoblje, oni koji su kritikovali uslove rada u pandemiji su otpuštani ili čak hapšeni. Načelno zaposleni u zdravstvenom sektoru širom sveta nisu bili dovoljno zaštićeni, a prema podacima izveštaja, prošle godine je svakih 30 minuta umrla jedna osoba zaposlena u zdravstvu, ogroman deo njih u zemljama južne Amerike.

Koje još grupe stanovništva Amnesti navodi kada je reč o onima čija su prava ugrožena i život otežan tokom pandemije?

Šefica Amnesty Internationala Agnès Callamard

Agnès Callamard

U svim društvima situacija se pogoršala za najzapostavljeniji deo društva. Ili kako kaže šef sekcije Amnesty Internationala za Nemačku Markus N. Beeko: „To najviše pogadja one koji i u normalnim uslovima imaju teškoća da ostvare svoja ljudska prava, koji nemaju dovoljan pristup školovanju, zdravstvenom sistemu, suodlučivanju ili rade u teškim uslovima. Ti su ljudi posebno pogodjeni pandemijom, oni čija deca nisu samo kratkoročno pogodjena jer ne rade škole, to su grupe stanovništva na koje pandemija ima dugoročne i trajne posledice“.

Amnesti u izveštaju posebno naglašava porast porodičnog nasilja i nasilja prema ženama u celom svetu.

Da, podseća se da su ograničenja kretanja tokom pandemije dovela do toga da žene budu primorane da žive pod istim krovom sa svojim mučiteljima. U Meksiku je recimo 2020. ubijeno preko 3750 žena. U mnogim zemljama nisu radile ustanove za podršku i zaštitu ljudi iz LGBTI populacije. Amnesti je dokumentovao „verodostojne optužbe“ u najmanje 24 zemlje o hapšenju zbog seksualne orijentacije ili polnog identiteta. Ipak i u toj oblasti Amnesti ukazuje i na napredak u nizu zemalja sveta, recimo na afričkom kontinentu.

Evropske zemlje, i Nemačka, spadaju u one gde nepoštovanje ljudskih prava nije često na dnevnom redu. Ali ni u Nemačkoj nije savršena situacija.

U delu Amnesty-izveštaja o Nemačkoj se pominje veće nasilje prema ženama u pandemij i cifra o porastu broja poziva koje registruje hotlajn „Gewalt gegen Frauen“ za 20 odsto. Ali pominju se i druge sporne oblasti. Recimo da „nadležne vlasti i dalje nisu uspele da razviju opsežnu strategiju protiv kriminala vezanog za širenje mržnje“. Ili da i „Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije traži da nemačke vlasti hitno ispitaju slučajeve diskriminirajuće prakse ličnih kontrola na osnovu izgleda (Racial Profiling)“.

Šta je sa zemljama Zapadnog Balkana? Kakvo je, prema proceni Amnestija, tamo stanje ljudskih prava?

U izveštaju na preko 400 stranica zastupljene su i te zemlje. Tako se recimo navodi da „osobe koje traže azil u Hrvatskoj nisu imale pristup regularnom pravnom postupku“, te da su „osobe koje su htele da udju u zemlju a nisu imale regularan boravak zlostavljani od strane policije i slane natrag sa granice“. Navodi se i da je „pristup prekidu trudnoće ostao veoma ograničen“. Kada je o Srbiji reč, Amnesti je konstatovao da je „uz sve represivnijeg predsednika i bez održive opozicije, vlast kontrolisala policiju i sudstvo, slabeći vladavinu zakona, nagrizajući politička i gradjanska prava i omogućavajući raširenu korupciju“. U delu o Bosni i Hercegovini se izmedju ostalog navodi da „vlasti nisu uspele da pruže podršku hiljadama izbeglica, tražilaca azila i migranata“ ili da je „nezakonitim prosledjivanjem ličnih podataka kovid-pacijenata kršeno pravo na privatnost“. U svim pomenutim zemljama je, po oceni Amnestija, bilo pretnji i zastrašivanja novinara ili pokušaja da se njihov rad spreči ili cenzuriše.

Stand: 07.04.2021, 18:08