Mnogo novca, malo zaštite klime

Žetva kukuruza

Mnogo novca, malo zaštite klime

Snežana Bogavac, Brisel

Zemlje Evropske unije dogovorile su se ove sedmice o detaljima nove zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). U narednom sedmogodišnjem budžetskom periodu, na poljoprivredu, odnosno pre svega na subvencije poljoprivredi, trebalo bi da bude izdvojeno 387 milijardi evra.

Novac koji Evropska unija iz godine u godinu izdvaja za poljoprivredu, najveća je pojedinačna stavka u budžetu EU. Primera radi, 2017. je budžet EU iznosio 150 milijardi evra, a najveći izdatak, 40 odsto sume, bio je onaj za poljoprivredu – 58,9 milijardi.

No visina sume nije jedino što ukazuje na važnost teme. Nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je krajem prošle godine objavila „Zeleni plan“ (Green deal), opsežnu strategiju koja Evropu treba da pretvori u prvi klimatski neutralni kontinent. Taj plan je, rekla je von der Leyen, za Evropu nešto poput „trenutka kada je čovek stupio na Mesec“. A jedan od ključnih delova „zelenog plana“ je poljoprivreda.

Mnogo novca, malo zaštite klime

03:49 Min. Verfügbar bis 23.10.2021


Subvencije samo za velike „igrače“

Već decenijama sporne subvencije ostaju ključni instrument evropske poljoprivredne politike. Tako je i sada, iako novi dogovor nemačka ministarka poljoprivrede Julia Klöckner drukčije interpretira: „Na kraju, pridat je značaj davanjima za zaštitu okoline, za zaštitu klime, davanjima za opštu dobrobit, koja nisu usmerena na povećanje prinosa ili povećanje prihoda poljoprivrednih firmi“.

U novom dogovoru ostaje isti princip: novac najpre dobijaju države, a subvencije se dele zainteresovanim poljoprivrednicima i to u skladu sa površinom koju obradjuju nezavisno od metoda koji koriste. Savez za zaštitu prirode (NABU) objašnjava da to znači da 80 odsto subvencija dobija 20 odsto najvećih poljoprivrednih proizvodjača, 20 odsto novca pak mora da podeli preostalih 80 odsto poljoprivrednih dobara.

Nemačka je, posle Francuske i Španije, treća na listi zemamlja koje dobijaju najveće subvencije za poljoprivredu iz EU-kase. Za naredni sedmogodišnji budžetski period predvodjene su 42 milijarde. Poredjenja radi, Hrvatska bi za svoju poljoprivredu trebalo da dobije oko pet milijardi.

Samo kozmetičke promene

Po novoj odluci bi do 2027. po 40,6 milijardi godišnje trebalo iz budžeta EU da ide direktno poljoprivrednim proizvdjačima kroz subvencije, a 17,6 milijardi za razvoj ruralnih područja, zaštitu klime i okoline. Novo je samo da bi od sredstava predvidjenih za subvencije ubuduće 20 odsto, oko osam milijardi, trebalo da bude uslovljeno sprovodjenjem mera za zaštitu klime. Ali i to tek nakon prelaznog roka od dve godine.

Jer, tome su se protivile posebno istočnoevropske članice EU pribojavajući se da će njihovi poljoprivrednici izgubiti subvencije ako ne učestvuju u ekološkim programima. Komentator novinarske mreže RND ukazuje da boljeg kompromisa nije ni moglo da bude, ako se ima u vidu da u pojedinim zemljama EU uticajni političari poseduju ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, te im tako princip podele subvencija odgovara. Evropski parlament je tražio da se za ekološke podsticaje odvoji 30 odsto subvencija.

Korona odlazi, klimatske promene ostaju

Poslanik nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Martin Häusling kaže: „Ovaj rezultat ne ide u prilog poljoprivredi, pre svega ne u prilog očuvanju okoline, mora se odustati od toga da se subvencije vezuju za veličinu poljoprivrednih dobara, one moraju da se vežu za ekološka dostignuća“.

Svetski fond za prirodu (WWF) ocenjuje da je usvojena poljoprivredna politika „katastrofa za zaštitu prirode i klime“. Ekološke organizacije govore o pobedi „agrarnog lobija“ i pitaju kako je, sa ovakvim subvencijama, moguće ostvariti „Zeleni plan“. Jer, jedna je od ključnih stavki Plana, strategija „od polja do stola“ predvidja, izmedju ostalog, da do 2030. četvrtina ukupnog obradivog zemljišta bude pod ekološkom proizvodnjom. Komentarišući poljoprivrednu politiku, RND podseća EU da će „jednog dana korona-kriza proći, ali problemi vezani za klimatske promene ostaju“.

Stand: 23.10.2020, 17:57